Српска академија наука и уметности

Установљена је 1. новембра 1886. године под називом Српска краљевска академија, основним законом који је изгласала скупштина, а краљ Милан Обреновић обнародовао у Нушу. Закон се звао Основни закон Краљевско-српске академије и њиме је било одређено да прве академике бира сам краљ, а да потом академици у будуће сами бирају нове чланове. Прве академике поставио је сам краљ који је био и заштитник Академије.

 

 

 

Српска академија наука и уметности представља највишу научну и уметничка установu Републике Србије.

 

Чланови Српског ученог друштва

 

На првом свечаном скупу Академије 22. фебруара 1888. године обратио се писмом, већ прилично оболео, први председник Јосиф Панчић, дајући смернисце о будућем раду и развоју Академије „... да се наша Академија у својим радовима руководи само истином и строго научном објективношћу и да се никада не поводи за којекаквим веровањима и струјама које кад време или социјалне прилике на површину изнесу...”

 

Јосиф Панчић

 

Рад у Академији одвијао се у четири одсека и то:

  • природних наука,
  • философских наука,
  • друштвених наука и
  • уметности.

У раду Академија је покренула систематска научна истраживања и руководила њима.

Један од највећих подухвата у проучавању народа и народног живота остварио је Етнографски одбор. Академици Јован Цвијић и Јован Ердељановић израдили су методолошка упутства и покренули научне серије „Српског етнографског зборника”: Насеља и порекло становништва и Живот и обичаји народни. Пред крај XIX века покренут је „Зборник за историју, језик и књижевност српског народа” ,у коме је објављен велики број извора. Капитална су дела „Стари српски записи и натписи”, Љубомира Стојановића, „Дубровачка акта и повеље”, Јована Радонића, и „Списи бечких архива о Првом српском устанку”, Алексе Ивића. Своје научне студије чланови Академије објавили су у научном часопису, „Гласу Српске краљевске академије”.

Своје име није мењала све до 1947.године када је због промене друштвеног уређења преименована у Српску академију наука. Осим назива пронењена је и структура академије, тако да је уместо четири сада имала шест стручних академија.

Године 1960. поново је променила име, овог пута у Српску академију наука и уметности (скраћено САНУ).

Од 1998. академија има 8 одсека. Природно-математичке науке су се поделиле на два одељења: одељење за математику, физику и гео-науке и одељење хемијских и биолошких наука. Пре тога је одељење друштвених наука подељено такође на два дела, један део је задржао исти назив а други се зове одељење историјских наука

Седиште Академија је од 1909. до 1952. било у Бранковој улици, а затим премештена у Кнез

У раду Академије, у прошлости, велики допринос су дали добротвори и задужбинари.

 

Зграда Српске академије наука и уметности

 

Досадашни председници академије су:

Јосиф Панчић (1887 - 1888)

Чедомиљ Мијатовић (1888 - 1889)

Димитрије Нешић (1892 - 1895)

Милан Ђ. Милићевић (1896 - 1899)

Јован Ристић (1899)

Сима Лозанић (1899 - 1900)

Јован Мишковић (1900 - 1903)

Сима Лозанић (1903 - 1906)

Стојан Новаковић (1906 - 1915)

Јован Жујовић (1915 - 1921)

Јован Цвијић (1921 - 1927)

Слободан Јовановић (1928 - 1931)

Богдан Гавриловић (1931 - 1937)

Александар Белић (1937 - 1960)

Илија Ђуричић (1960 - 1965)

Велибор Глигорић (1965 - 1971)

Павле Савић (1971 - 1981)

Душан Каназир (1981 - 1994)

Александар Деспић (1994 - 1998)

Дејан Медаковић (1999 - 2003)

Никола Хајдин (2003 - )