Вернер Карл Хајзенберг

Рођен је 5. децембра 1901. године Вицбургу, Немачка, где је 1906. са пет година уписао основну школу, у којој је провео наредне три године. Године 1910. Сели се у Минхен где је његов отац именован за професора грчког језика на универзитету. После годину дана уписао је гимназију Максимилијан, у којој је његов деда био директор.

 

Почетком првог светског рата, 1914. године, гимназију реквирира војска, тако да се настава одржава по целом граду, што је утицало на његово даље образовање. Као свој допринос ратним напорима, 1918. године ради у једној млекари у Баварској где је обављао тешке физичке послове. У слободном времену је играо шах, и решавао задатке из математике. Тада се заинтересовао за теорију бројева. Непосредно после Првог светског рата, као припадник паравојних јединица учествовао у сузбијању Баварске совјетске републике. Матурирао је 1920. године, а у октобру исте године започиње студије физике. Од јуна 1922. похађа предавања Нилса Бора у Гетингену.

После узимања доктората, Хајзенберг одлази за Копенхаген, где је радио као асистент код Нилса Бора.

Године 1926. је постављен за предавача теоријске физике у Копенхагену, а 1927. преузима катедру на универзитету у Лајпцигу где остаје све до 1941. године. Исте 1927. године је поставио је теорију неодређености, којом се тврди да одређивање позиције и импулса честице нужно садржи грешке, а производ ове две грешаке је већи или једнак одређеној Планковој константи. Године 1928. објавио је Физичке принципе квантне теорије, а 1932. објављује три рада који дају сасвим нови модел и представу о језгру атома.

 

Те 1932. године је добио Нобелову награду за физику „за стварање квантне механике, њену примену која је, inter alia, довела до открића алотропских форми водоника."

Оженио је Елизабет Шумахер, изузетну пијанисткињу.

Нуклеарна фисија је откривена у Немачкој 1938. Хајзенберг је остао у Немачкој за време Другог светског рата, радећи под нацистичким режимом. Водио је немачки програм нуклеарног оружја, али ниво његове сарадње са нацистима није никада обелодањен у потпуности.

 

На научној конференцији у Копенхагену, септембра 1941. открио је Нилсу Бору постојање овог програма, након чега је пријатељство између Бора и Хајзенберга окончано.

Бор се касније придружио успешном америчком програму стварања нуклеарне бомбе, пројекту Менхетн, док Немачка није успела у свом покушају.

После рата је ухапшен од стране савезника као и већина водећих немачких научника, интерниран у Велику Британију, одакле се вратио у немачку 1946. године, где је именован за директора Макс Планк института, за физику и астронимију, у Гетингену, где је остао све до 1970. године.

Поред Нобелове награде, добио је многа признања. Био је члан Краљевског друштва у Лондону, члан академија многих држава, као и добитник награде Коперник.

Умро је у Минхену 1976. године.

 

 

 

Први гутљај из чаше зване „природна наука” направиће од тебе атеисту,
али на дну чаше чекаће те Бог.

Вернер Хајзенберг