Гуштери са освртом на гуштере Србије

Студентски радови

Датум последње измене уторак, 02 април 2013 08:38

| Прегледа: 1782

Гмизавци или рептили (Reptilia) су одиграли изузетно значајну улогу у историји развоја животињског свијета јер је то прва група кичмењака која је у потпуности изашла на копно. Ова еволуција омогућена је захваљујући развитку јаја са амнионом: опна ( амнион ) је обавијала ембрион који се налазио у течној средини, па је ембрион могао да се развија лебдећи у течности, а није било потребно да се јаја полажу у води.

 

Гуштери (лат. Lacertilia) су најчешћи рецентни гмизавци на свјету из реда Squamata . Имају два пара добро развијених удова и реп који је увјек дужи од остатка тјела. Удови имају по пет прстију на канџама. Код неких су удови у различитом степену редуковани и постоје остаци раменског и карличног појаса (по томе се разликују од змија). Између трупа и репа налази се попречно постављен отвор клоаке. Космополити су са великом адаптивном радијацијом и највећом бројношћу у тропским и суптропским предјелима.

 

Постоји пет натпородица гуштера:

Iguania

Gekkota

Scincomorpha

Diploglossa

Platynota

 

У нашој земљи постоје четири породице гуштера, а то су : Gekkonidae са врстом Кошијев гекон (Mediodactylus kotschyi ), Anguidaeса врстом Сљепић (Anguis fragilis), Scincidae са врстом Кратконоги гуштер (Ablepharus kitaibelii)  и   Lacertidae са следећим врстама : Љускави гуштер (Algyroides nigropunctatus), Шумски гуштер  (Darevskia praticola), Ливадски гуштер (Lacerta agilis), Зелембаћ (Lacerta viridis), Балкански зелембаћ (Lacerta trilineata) и Ерхардов гуштер (Podarcis erhardii).

 

 

 

 

 

Занимљиви примјерци у свјету

 

Научници су открили новог свјетлоплавог гуштера који се дуго крио у њиховој непосредној околини.

Овај гуштер (Calotes bachae ) током дана је плав, а ноћу изгледа тамно браон, без икаквих примјиса свјетлих боја.

 

 

 

Овај гуштер је познат и као летећи змај. Кожа затегнута преко издужених ребара даје летећем гуштеру пар мембрана налик крилима, које користи за летење са дрвета на дрво.

 

    

 

На Сицилији се каже да је борављење мацаклина у некој кући или на нечијој земљи знак да је власник добар човјек. Наиме, постоји вјеровање да гекони долазе само тамо гдје је добра, ведра и угодна атмосфера.

 

 

 

Биографија

Зовем се Ангелина Ђујић, рођена сам 01.09.1984. године у Книну (Хрватска). Завршила сам основну школу „Десанка Максимовић“ у Пожаревцу и Економско-трговинску школу „ Жижа Лазаревић“ такође у Пожаревцу.

Дипломирала сам на ВТШСС у Пожаревцу, на смјеру Екологија 2013. године.

 

 

Преузмите комплетан текст дипломског рада